Upisali ste dete u muzičku školu, sa željom (detetovom ili vašom) da nauči da svira neki instrument. Očekivali ste da će u muzičkoj školi dete pohađati nastavu instrumenta, ali ste, verovatno po prvi put, čuli i neki čudan izraz: solfeđo. Torpeđo? Ne, s o l f e đ o.

Šta li je to?

Ako ste pitali, verovatno ste dobili uopšteni odgovor da deca na časovima predmeta solfeđa zajedno uče note i pevaju, kroz grupnu nastavu, za razliku od časova instrumenta na kojima samo jedno dete uči da svira uz pomoć i kontrolu nastavnika, što je individualna nastava. Moguće je i da vam je rečeno da se na časovima solfeđa ne svira, odnosno da učenici ne sviraju.

Jeste li se zaista zapitali i udubili u to šta se tačno uči na tom solfeđu?

Koliko vas (roditelja) je otišlo/došlo u muzičku školu da se upozna sa nastavnikom tog predmeta? Ako ništa drugo, barem da vidi kako taj nastavnik izgleda? Na kraju krajeva, dva puta sedmično šaljete svoju decu na časove solfeđa i red bi bio da se, u skladu sa sveopštom brigom o sigurnosti i bezbednosti dece, upoznate sa osobom kojoj ih vozite, vodite i poveravate.

Koliko puta vam je dete reklo da mora da vežba ili uči solfeđo kod kuće? Jednom? Nijednom?

Ono što pojedini roditelji znaju, jeste to da njihovo dete ne voli solfeđo. Česti razlozi za to leže u izgovorima da je nastavnik strog ili da je dosadno na času („Stalno pevamo, pesmice nisu zanimljive, pevamo neke pesme bez teksta, moramo da čitamo note u bas-ključu, radimo neke diktate…“).

Ovog nastavnika solfeđa zanima da li je gradivo koje se uči u osnovnoj opšteobrazovnoj školi učenicima zanimljivo? Koliko predmeta u školi dete istinski voli? Da li svi pokazuju jednako interesovanje za književnost, biologiju, matematiku i likovno, na primer? Koliko problema postoji u vezi sa disciplinom?

Činjenica je da će razni predmeti u školama učenicima biti dosadni, bez obzira na trud nastavnika da ono što predaju približe učenicima i učine ga zanimljivim. Po pitanju discipline, situacija je takva da se u opšteobrazovnoj školi očekuje da učenici prate nastavu u miru i bez „ispada“. U protivnom snose sankcije, kako u školi, tako i kod kuće. Zašto je onda problem da se od njih traži ista stvar i na nastavi u muzičkoj školi? Ipak, izgleda da jeste. 

Često se dešava da roditelji ispišu decu iz muzičke škole, zbog raznih razloga. Nekad je to objektivno opravdano, ali mnogo češće je sasvim subjektivno i neopravdano. Zapitajte se koliko dece bi volelo da se ispiše iz osnovne opšteobrazovne škole, pod uslovom da im se pruži takva mogućnost izbora? I šta bi se zaista desilo ako bi im takvo nešto bilo dozvoljeno?

Moram da vas pitam zbog čega ih tako lako ispisujete iz muzičke škole? Zato što nije obavezna? Ili zato što svrhu i način rada muzičke škole (i sva ta solfeđa) vi ne razumete? Ili vam služi samo da sklonite dete s ulice do narednog sporta, kursa ili sekcije. Pri čemu veoma grešite.

Pošto muzička škola nije sekcija na koju se ide u slobodno vreme.

Muzička škola nije kurs.

Nije ni sport, ni ples, ni folklor.

Muzička škola je obrazovna ustanova, registrovana u nadležnom ministarstvu, sa dnevnicima, knjižicama, svedočanstvima, obaveznim pohađanjem nastave i ispitima.

Ako ste već doveli dete kod nas na nastavu, onda poštujte naš rad. Mi nismo produženi boravak.

A o solfeđu se informišite malo detaljnije kod nastavnika tog predmeta.