Zašto nam feminizam zvuči kao pogrdna reč?

"Ona je femi-", trzaj usana i izvijanje obrve. Nije potrebno završiti rečenicu, grč sagovornika je već dao odgovor. Odluče li izneti negodovanje, kroz šalu će proturiti: "Šta, ne brije se ispod pazuha", "Hehehe, znam ja šta njoj nedostaje", „Sve nazad u kuhinju", "Ma ne zna ona šta hoće, kakva ženska prava", "Sve imate i sve vam je malo". Taboo teme se najbolje završavaju humorom. 

Za one upornije, sledeći korak je rasprava o prednostima i manama polova. Bez obzira koji pol izađe kao "pobednik" rasprave, ni jedna strana nije promenila mišljenje. Ipak, iz te neraskidive veze između feminizma i rasprave o polovima naslućuje se da previše ljudi misli da je feminizam stvoren kako bi žene bile moćnije od muškaraca.  Iz istorije samog pokreta, očigledno je da takav stav pogrešan. Žene su se decenijama borile za pravo na obrazovanje, jednake uslove rada, pravo glasa itd. Svojom borbom one su ojačale i glas naroda, tako da sada aktivno učestvuju u poboljšanju uslova za različite sociološke grupe – direktno (kroz proteste, mirne šetnje, odlazak na izbore ili popunjavanjem anketa) i indirektno (radeći, plaćajući poreze ili običnom kupovinom sendviča beskućniku). To dovodi do poznate parole "Ženska prava su ljudska prava i ljudska prava su ženska prava".

Nisam se srela sa osobom koja nije bila saglasna sa ovom demagogijom, međutim, previše puta sam čula "ali".

"Ali imate sve to, zašto feminzam onda i dalje postoji?"

Žene su i dalje manje plaćene. Žene nisu zastupljene u pojedinim strukama. Žene se i dalje posmatraju kao seksualni objekti. Žene ne smeju prijaviti silovanje. Žene i dalje nemaju potpunu slobodu ponašanja kao muškarci. Ženama se i dalje govori  da su loši vozači. Ženski sportovi su manje posećeniji od muških... Razloga zašto je potreban je dovoljno. Na svetskom nivou.

Škripi li vam nešto ovde? Ipak mi živimo u zemlji gde je nezaposlenost veći problem od toga koji pol ima veću platu. Zakonske regulative su podjednako korektne prema ženama i muškarcima. Verujem da su daleko korektnije nego na Zapadu. Problem nastaje kada se zakoni ne primenjuju, kada sistemom vlada korupcija. Na Balkanu su oba pola izložena ogromnom broju društvenih problema, tako da uopšteni odgovori i teme koje dolaze sa Zapada "ne piju vode". Što ne znači da je ovde feminizam nepotreban, nego da mu je potrebna drugačija forma.

Balkan. Patrijarhat sa jedne strane, rijaliti i estrada sa druge. Šta je zapravo žena u takvom sistemu? Domaćica ili starleta? Istina je da Balkan nudi sasvim dovoljno mogućnosti da žena bude nešto između ova dva pojma. Studiranje na državnom budžetu, stipendije – titula akademskog građanina joj je podjednako pristupačna koliko i kolegi suprotnog pola. Zaključak: žena može biti ono što poželi da bude. Ono na šta žena ne može da utiče je to kako će drugi gledati na nju. Sudiće joj po boji kose, po izgledu, ima li decu ili ne, po profesiji kojom se bavi, po mestima na kojim boravi. Kada ne bude materijala za suđenje, pretpostaviće – često pogrešno. I tu počinje potreba za feminizmom.

Naučimo žene da prihvate sebe. Okolina nema pravo da donosi tu odluku za tebe, ne odustaj pod pritiskom. Radi ono što želiš. Izaberi struku koja te privlači bez obzira što je to, možda, "muško zanimanje".  Našminkaj se kada te to čini srećnom. Preskoči šminkanje danas. Ne želiš porodicu? Želiš porodicu? Ne želiš posao? Želiš karijeru? Svaki tvoj izbor je prihvatljiv.

Naučimo žene da prihvate jedne druge. Naravno da nismo sve iste – zašto ne bismo uživale u našim razlikama? Ako već menjamo recepte za kolače, možemo i dobronamerne savete. Saslušajte drugu ženu. Podržite je. Učite iz njenog primera. Razvijajte i negujte toleranciju. 

Naučimo žene kako da ostvare ciljeve. Lične. Globalne. Bezinteresne. Pri tome, ne mislim samo na poznatu formulu kojom nastaje "ostvarena žena" - ostvarena supruga, majka i ____(upisati zanimanje). Potrebne su nam žene koje su voljne menjati svoju sredinu, učestvovati u rešenjima problema u društvu, ponuditi predlog za promenu zakona.

Ravnopravnost polova ne znači odricanje od kulture, vere ili tradicije. Te dobro razorene stubove društva ne treba sklanjati, niti ih opterećivati novim teretom. Ravnopravnost nije odvojen, izolovan stub, već legura neophodna za učvršćivanje onih postojećih. Kada se odnos između "nežnijeg" i "jačeg" pola prestane predstavljati kao borba Davida i Golijata, društvo može očekivati pozitivne rezultate.