Nastavnici u osnovnim muzičkim školama stalno maltretiraju sve redom tim nekim svojim taktovima, notama i insistiranjem na redovnom pohađanju nastave. Sviranje i pevanje je lako. Nastavnici muzičkih škola nepotrebno deci otežavaju učenje pevanja i sviranja da bi sebi i poslu koji obavljaju dali na važnosti. Pričaju o nekom taktu. Zašto ih iz istog tog takta ne biste izbacili? Postoji nekoliko načina na koji to možete da postignete. Ako ih se budete pridržavali, rezultati neće izostati.

Ako ste roditelj učenika osnovne muzičke škole:

Uporno zahtevajte od nastavnika menjanje satnice već utvrđenog termina, zbog neke druge vanškolske obaveze koju vaše dete ima u isto ili približno vreme. Potpuno ignorišite činjenicu da se nastava u muzičkoj školi realizuje u vidu grupne i individualne nastave, kao i to da se raspored formira u prvoj sedmici septembra. Ne obazirite se na objašnjenja da je dovoljno komplikovano uklapati i pratiti smene u opšteobrazovnom školama, kao i vreme koje nastavnici imaju na raspolaganju za korišćenje učionice, časove i smene drugih kolega iz muzičke škole.

Molba ili zahtev upućen nastavniku solfeđa ili instrumenta da dete kasni na čas ili da ga nastavnik pusti ranije sa časa zbog neke druge „obaveze“ je takođe uobičajena praksa koja nastavnike garantovano izbacuje iz takta.

Neka vam uđe u naviku praksa „privremenog povlačenja“ dece iz muzičke škole. Ne verujte nastavnicima kada vam objašnjavaju da ćete tim potezom samo odmoći, ne samo svom detetu, već i čitavoj grupi učenika koji pohađaju grupnu nastavu zajedno sa vašim detetom (solfeđo, hor, orkestar, kamerna muzika, teorija muzike). Nastavnik će vam pričati o tome da i u muzičkoj školi postoji plan i program koji se mora pratiti, koji podrazumeva obim gradiva koji se mora obraditi, savladati i utvrditi. Reći će vam i to da, ako svom detetu, a njihovom učeniku, zabranite da dolazi na muzičku nastavu dok ne popravi ocene u pravoj školi, onda njima usporavate nastavni proces. Okrenite „gluvo uvo“ i na prazne priče o tome da je, kada dete izostaje sa nastave u muzičkoj školi, neophodan dodatni napor nastavnika, ali i strpljenje ostalih učenika u razredu da se tom detetu, kada ga konačno pustite u muzičku školu, sve što je propušteno objasni u najkraćem mogućem roku. Ne verujte u to da nepotrebno izlažete svoje dete stresu i panici. Uostalom, vi najbolje znate šta je najbolje za vaše dete.

Ne reagujte na informaciju da i u muzičkoj školi postoje kategorije opravdanih i neopravdanih izostanaka. Nemojte uopšte da mislite o tome kako izostanci nastali zbog drugih vanškolskih obaveza ili zbog popravljanja ocena u opšteobrazovnoj školi mogu da se tretiraju kao opravdani. Papir trpi sve, ali je pitanje kako će nastavnik onda da se ophodi prema deci koja redovno dolaze na muzičku nastavu? Da ih nagradi? Da im da višu ocenu nego što treba? Pa, to je njegov/njen problem. Zašto inače prima platu?

Prema nastavnicima osnovne muzičke škole se obavezno ophodite kao da nisu ni kročili u opšteobrazovnu školu. Prenebregnite to da su svi nastavnici koji su zaposleni u muzičkim školama išli u gore pomenutu školu i gle čuda, završili je. Zanemarite da su imali većinu predmeta koji postoje i danas i da su morali da uče skoro iste stvari. Nebitno je i to da su imali i drugih vanškolskih aktivnosti, sekcija, plesova, sportova. Sad je drugačije vreme. Redovno se žalite nastavniku muzičke škole na temu preopterećenosti vašeg deteta, kako školskim, tako i vanškolskim obavezama. Što je dete mlađe, neka vaše žalopojke o detetovim obavezama budu što žešće. Ponašajte se kao da je nastavnik muzičke škole kriv za detetovu prezauzetost vanškolskim obavezama, a ne vi lično. Premda nije dužan da sluša vaša bezbrojna besmislena opravdanja  i mada kod njega nećete naići na razumevanje, jer je isti taj nastavnik i sam išao u dve škole, on će vas saslušati. Otklimaće glavom. Ne, neće vam protivrečiti. Svoje mišljenje će zadržati za sebe, ali budite stopostotno uvereni da ste ga podobro izbacili iz takta.

 „Muzička škola je fakultativnog tipa“ je još jedna od izjava koju nastavnici često čuju, a univerzalno je sredstvo za ponižavanje svih nastavnika muzičkih škola (u daljem tekstu će se videti kolika je njena upotrebna vrednost). Upravo neka to bude mantra koju ćete pobožno ponavljati svaki put kada se vi ili vaše dete budete neozbiljno odnosili prema muzičkoj nastavi. („Baš mi se ne ide danas…“, „Dobro, ne moraš… Samo nemoj ocene u pravoj školi da zabrljaš“). Potpuno je nebitan pravilnik o broju dozvoljenih izostanaka koji se primenjuje u osnovnim i srednjim školama, a važeći je i u muzičkoj školi.

Obavezno verujte svemu što vaše dete priča da se dešava na nastavi. Verujte u priče da nastavnik ne voli vaše dete, da ga maltretira, da viče na njega i da ga vređa. Pretite muževima i peticijama. Ali nikako nemojte otići da razgovarate sa nastavnikom. Bolje je da razgovarate sa kolegom spornog nastavnika. Ako i odete da porazgovarate sa tim nastavnikom, obavezno to uradite za vreme nastave, nenajavljeni. Ili ga presretnite na hodniku.

Ako ste kolega iz prave škole:

Redovno koristite znanja svojih učenika stečena u muzičkoj školi. Pokažite kako su deca vaše škole talentovana, lepo sviraju ili pevaju. Redovno se kitite njihovim uspesima sa raznih takmičenja kao da je to vaša zasluga. Obogatite svoje priredbe za dan škole ili školsku slavu muzičkim tačkama za koje niste uložili ni malo vremena.

Ne dozvolite da vas posmatraju kao da ste kolege. Vi, svakako, imate mnogo odgovorniji posao. Muzička škola nije obavezna.

Ako ste kolega iz srednje muzičke škole:

Tretirajte nastavnike osnovne muzičke škole kao da su niža rasa, jer su radnici niže muzičke škole. Zanemarite činjenicu da imate isti stepen obrazovanja. Pogotovo ignorišite kolege koje su školovanije od vas. Uporno zapomažite kako deca iz osnovne muzičke škole izlaze bez ikakvog znanja. Neka to traje dokle god učenici pohađaju nastavu srednje muzičke škole. Neka vam to bude glavni izgovor za sve vaše neuspehe, dok na času lakirate nokte, govorite učenicima da od njih nikakav izvođač neće postati (jer takav ishod muzičke karijere vaše prefinjeno uho može da čuje i predvidi) dok idete sa njima u razne parfimerije i na kafe. Obavezno im pričajte kako imaju loš položaj ruke, ali i kako sviraju „prelagan“ program koji ste im sami zadali.

Obraćajte se kolegama iz niže samo kada imate problem sa brojem učenika i malo zainteresovanih. Ni slučajno ne ostvarujte saradnju sa nastavnicima tokom školske godine.

Nikako nemojte da poštujete sposobnosti tih kolega. Nemojte dolaziti na njihove nastupe, niti na nastupe njihovih učenika.

Ostvarite saradnju sa privatnom poluškolom, a u potpunosti ignorišite državnu i njene sadašnje, a vaše (potencijalno) buduće učenike.

U potpunosti omalovažite rad nastavnika tako što ćete se ponuditi da spremate njihove učenike za prijemni ispit u školi u kojoj vi radite (ili ne radite). Neka to bude za vreme gostovanja učenika srednje muzičke škole u osnovnoj muzičkoj školi.

Ako ste predstavnik lokalne vlasti:

Ni slučajno nemojte da razmišljate o tome da bi možda trebala ikakva pomoć za poboljšanje uslova rada u muzičkoj školi. Štimanje klavira? Novi instrumenti? Grejanje? Samo ponavljajte dobro poznatu starogradsku: „Muzička škola nije obavezna“.

Ako ste iz ministarstva, zavoda, sindikata i sličnih institucija:

Uporno zatrpavajte nastavnike novim brdima papira koje treba da popune, terajte ih da svoj posao rade i kod kuće, smanjujte im plate i procente. Napravite od njihovih lepih i kreativnih zanimanja birokratski posao koji sve manje veze ima sa muzikom.

Naterajte pripravnike da sami sebi plate stručni/državni ispit, iako ste im smanjivali platu za nezanemarljiv procenat.

Ne dozvolite da se na prijemnom ispitu za srednju muzičku školu uopšte uzimaju u obzir dostignuća i ocene iz osnovne muzičke škole. Za srednju muzičku školu su mnogo važnije ocene iz matematike, informatike i stranog jezika. Kakva osnovna muzička škola?

Onemogućite im da angažuju zamenu za kolege na bolovanju na kreativne načine. Huškajte nastavnike na štrajkove i tužbe iz kojih mogu izvući samo deblji kraj. Držite ih u konstantnom strahu od nove promene zakona o radu koja je, naravno, na njihovu štetu.

Neka budu srećni što uopšte imaju posao.

Na kraju krajeva, muzička škola nije obavezna.

Dodatni savet za sve kategorije:

Na kraju kadencirajte pitanjem: „Zašto sve shvatate lično?“

Ne samo da ćete izbaciti nastavnika muzičke škole iz takta – izbacićete ga i iz cipela.