2017

in Poezija
18. 02. 22
posted by: Marija Šuković
Hits: 365

Svjetlucaju jagodične kosti 
Još nije krenulo trenje obraza 
I autoportreti kidišu na koturne 
Sa kistom među kandžama 
Dovršavajući se

A onda njihove igle ubadaju nečije svodove 
Male životinje pod zemljom 
Skupe se u tunele 
I čekaju da prođe.

Pošast se kretala kao vojska 
Ka kraju 
Godine.

Onda, vatrometi 
I ispljuvci glogotavog vina 
Rastanak je tako smrdljiv i slavan 
A ljudi su tako ružni 
Dok misle da su zasijekli vrijeme 
Ljudi su ružni dok se ljube 
I šminka im se razmazuje i znoj im se topi.

Sve najbolje, najgore je čuti. 
Najbolje je spustiti se dolje 
Sa malim životinjama 
I čekati da prođe.