Ponudila sam

in Poezija
17. 09. 27
posted by: Marija Šuković
Hits: 638

Nisam pitala kuda ide ćuteći kalibar njegovog opasača

Mislio bi da reda radi pitam

Kao što su pitali za zdravlje

Za posao

Za druge žene

 Za mene

 

Hranom zatrpavši riječi izašao je

Iz mog svemirskog nemira

Kao da će da se vrati za čas

I da mi se okrene odmahujući rukom na buku u prizemlju

Kao da će samo da opsuje van

Mljackajući zalogaje 

Na neku psinu što dolje laje

 

Ja nisam plakala

Zaječao je urlik škripe starudije

Zavjesa je htjela kroz prozor ga dozvati

Suviše dramatično mili

Ovo je tek poluvrijeme za moje suze

A ja ih čekam da dopuze

 

Izbjegao  je refleksiju sramote

To je sve što nekom treba da poživi

Ponudila sam gram mljevenog stida

Protrljao je obraz

Uvukao zjenice lažući jednog besprijekornog sebe

Da je zbog mene  da je zbog tebe

 

Ja često ne idem ali

Otkotrljao se niz moje srce

Kao nezaustavljiva slina

Proglasila sam njegovo samoubistvo

Gurajući prst među krajnike

Isklečao je neku nadu

Ali je nepovratak  tako jasan

Pa mi se gadi kako me moli

Da se još jednom budimo goli.