Kijamet

in Proza
17. 03. 29
posted by: Miljan Krajišnik
Hits: 552

PAŽNJA: NIJE PREPORUČLJIVO PREVOĐENJE OVOG TEKSTA NA NEKI DRUGI JEZIK!

ATTENTION: TRANSLATION OF THIS TEXT TO SOME OTHER LANGUAGE IS NOT RECOMMENDED!

Na klupi pored trafike sjedi Zlaja. Poslije dvadesetak minuta čekanja, na parking dolazi Golf dvojka. Iz njega izlazi Šome. Zatvara vrata od auta i maše šoferu koji odlazi, narušavajući mir okoline zvukom otpalog auspuha.

-Gdje si do sad kukavče?-Zlaja zabrinuto.

-Ma nisam uspio uhvatiti autobus. Ali sreća pokupi me Dačo.

Počinju šetati. Usput razgovaraju.

-Jesi li bar završio to što si trebo?

-Jesam nešto. Izganjo sam papire za vizu. Jedva. Taman došo na red, kažu pauza. A fino piše od deset do pola jedanest, a tad bilo petnest do deset.

-I šta ti?

-Šta ću. Čeko. Ali kad dođe baba i pita može li preko reda, meni puko film. I još me neka pčela ujede za ruku, o jadu me zabavi.

-Pa dobro. Dešava se. I meni takve stvari znaju živac izvući.

Šome zakopčava jaknu.

-Ja jest hladno brate mili!

-Zubato sunce.

-Ali bolje je i ovo nego kad udari snijeg.

-Ja šuti. Ja sam ga se nakido ove zime.

-Nama nestalo drva. Morali smo nabaviti još dva metra. Cijepo sam jedno pet dana. Pao sa nogu.

-Mojoj babi nestalo kukuruza za stoku. Rekla da kupimo četri i po metra ako gdje nađemo. Morali čak u Bijeljinu ići. Nije kod nas nigdje bilo.

Prolaze pokraj pekare. Šome se zaustavlja.

-Mogo sam jedan sendvić stući. Nisam ništa od jutros jeo.

-Kako hoćeš, ali bolje ti je kod Želje.

-I to što kažeš.

Nastavljaju hodati.

-E zbilja, jesu li ti udarili fasadu?-Zlaja iznenadno.

-Jesu Bogu hvala.

-Moraćemo da prelijemo. Koja boja?

-Svjetlija narandžasta. Ali da vidiš scene, htio majstor zavrnuti za cvaju.

-Ha ha ha.

-Ali nisam ni ja siso vesla.

Prelaze ulicu. U susret im ide prijatelj.

-Ooo gledaj Čerčila!-Šome ushićeno.

-Ooo. Šta ima momcovi?!

-Evo pošli do kladionice. Hoćemo da igramo na Evroviziju.

-Ha ha ha. Neka malo.

-Gdje je Slaca?

-E on ti je juče zapuco za Beograd.

-Sa kim?

-Sa onom trebom iz Višegrada. Otišli na Čolin koncert.

-Fino Boga mi.

-E, žurim zubaru, da i to više skinem sa dnevnog reda.

-Aj sa srećom. Naleti večeras!

-Čućemo se. Važi.

On odlazi, a Zlaja i Šome nastavljaju razgovor.

-Juče sam bio na pivu. Kod Motika. Pitam ih čija je šljiva, kaže Dobro Zlajićeva.

-Ma ja. Stari peče rakiju svake godine. Oni su redovne mušterije.

-A taman se zadesio kad su kolač lomili.

-Je li bila torta od malina? Moja omiljena.

-Kako nije. To je tradicionalno.

-Joj volim ja torte, ali sam se udebljo. Ovaj mjesec gledam da smršam.

-Jedi manje, a kvalitetnije. Na primjer, umjesto doručka, popi šejk.

-Kako se ono pravi?

-Ubiješ jaje, izmutiš. I dodaš mlijeko, med i bananu.

-Mogu probati. A reci mi, pade mi na pamet, hoće li biti za naš izlet šta?

-U prvi mah mi se činilo da hoće. Uglavnom, Vojko je govorio da možemo raspaliti roštilj, a i da možemo okrenuti janje, samo da se okupimo. Ja bi bio užasno srećan.

-Glavni faktori za organizaciju su Vojko i Kusma. A s obzirom da je između njih pukla tikva, nema ništa od toga.

Zlaji zvoni telefon. Uzima ga iz džepa i čita poruku.

-Ko je?

-A Maleša.

-Šta hoće?

-Kaže sutra neće moći baciti fudbala, da ga ne računamo za tremin.

-Znao sam. Bitno je da ide u kafanu fatati zjale.

-Ma ko ga šiša! Ali bratu mu svaka čast.

-Nema šta. Frajer zakuco anatomiju.

Glavnom cestom prolazi auto sa maksimalno pojačanim radijom.

-Šome, čuj pjesmu! Tvoja omiljena.

-Ha ha ha. Odvrnuo je Rijanu do daske.

-Znaš ti da je on prije poštar bio?

-Kako ne znam. Jednom nam u kuću ulazio. Noge mu se čuju da umreš.

-Ha ha ha. A sina mu, ko da si presliko.

-Pljunut otac.

-Prošle sedmice je probleme pravio u Skandalu.

-Ma kad? Ne znam za to.

-Sjećaš se kad je ono kiša lila ko iz kabla?

-Sjećam.

-E tad. On prvo Stevi svezo šamarčinu. A onda došo Bojan i puko ga šakom. Kad ga je patosiro, ubio je Boga u njemu.

-Koji kreten. Ali dok su nam prije komšije bili, moj đed ga je baš simpatiso.

-A kako ti je đed sad?

-Hodo je ovih dana po doktorima. Leđa ga uštekla. Kaže da mu je kako penzije skuckati.

-A ko na selu onda barata oko zemlje?

-Pa svi pomalo. Baš smo prije neki dan, kad je upeklo bilo, morali klicu obijati.

-Kod nas je krompir počeo trunuti. Loš je ove godine.

U tom trenutku nailaze pokraj nove kafane koja je otvorena.

-Zlaja, ajmo vidjeti kako je unutra!

-Zar nisi reko da ćeš kod Želje jesti. Da si gladan.

-Ma ješću, ali baš me zanima kako je sređeno.

-Ja jesi radoznao!

-Zamisli da nije bilo radoznalosti, Kolumbo ne bi otkrio to što je otkrio.

-A zamisli šta bi tek još sve otkrio da mu Amerika nije stala na put!

-Boga pitaj. Nego, hoćemo li po jednu? Ja častim.

-Aj dobro kad si navalio.

Odlaze.